Svi ljudi koji me poznaju, znaju da sam strastveni biciklist. Tu i tamo me netko pita da odem s njim u kupovinu bicikla i da mu savjetujem koji bicikl bi bio najbolji za njegove potrebe.
Danas me nazove Danijel i kaže da bi htio da odem s njim u par dućana pa da probamo naći neki bicikl za njega.
Želi da bude neki do 3000 kuna i da bude pogodan za asfalt. Ne zanimaju ga šumske staze i slično. Htio bi nešto s čime se može voziti po Zagrebu i da mu je okej za manje vožnjice do Samobora ili Velike Gorice.
Dođemo u prvi dućan i krenemo razgledavati. Ja mu preporučim četiri bicikla koji bi bili savršeni za njega. Isproba ih sva četiri i kaže da mu pašu ali mu “baš nisu nekaj”.
Ja ga pitam da mi malo pojasni taj svoj argument, jer su bicikli točno ono što mi je rekao da mu treba. I imaju prihvatljivu cijenu.
– Ma znaš, jednostavno mi to nije to. Moram osjetiti neku povezanost.
– Gle, ne tražimo ti nevjestu, nego bicikl. Kakva mrtva povezanost?
– Budem ti rekao kad nađemo pravi.
Ajde dobro. Odemo u drugi dućan. Ista stvar. Nijedan nije onaj pravi.
Uđemo u treći dućan.
Čim smo ušli, Danijel usklikne.
– To je taj! To je to što sam tražio.
Ja pogledam u smjeru njegovog prsta, i vidim bicikl s najdebljim gumama koje sam ikada vidio. Mogle bi komotno na neki motor od 250 kubika.
– Čekaj, ovaj tu s traktorskim gumama?
– Da, taj!
– Danijele, to čudovište uopće nije za asfalt. Naprotiv, dijametralno je suprotan od svega onoga o čemu smo pričali. Pogodan je za divljanje po snijegu, blatu, i pijesku. Ako se uputiš s time do Samobora, umrijet ćeš negdje na pola puta. Već tri sata s tobom isprobavam bicikle, dajem ti preporuke, i ti ćeš sada uzeti nešto što nema apsolutno ništa od onoga što ti treba? Osim toga, košta 12 000 kuna.
– Ali pogledaj kako super izgleda! Moram ga uzeti!
Posjeo sam ga na taj bicikl i odgurao u staklo od izloga.
Činilo mi se opravdanim.
Ako vam je do falsificiranih i nadasve bedastih anegdota, pratite me na Facebook stranici Pseudohumor.
Profane Misli 